Bravo Božo, svaka ti je ka Njegoševa bila u ovom tekstu. Nema se šta dodati ni oduzeti!

Svilanović je unapredio diplomatiju,postavio je standarde moderne diplomatije.
Ono što je zanimljivo to je da se ti standardi primenjuju i u privrednom,društvenom i kulturnom životu.
Ti standardi koje su postavili eksperti dokazali su da i nije bitno koliko si sposoban,nego koliko si odan.
Odanost vođi je ideal koji treba da sledi svaki član ovog društva,bez obzir da li si ostao bez radnog mesta,bez obrazovanja,zdravstvene usluga i dr.
Sve sam ja to pokušao da shvatim,ali imam jedan mali problem.Nikao ne mogu da ih uhvatim za reč i da sa njima zadržim korak,ma koliko se ja trudio.
Taman kad sam svario ovaj zakon o informisanju,pojavi se Tomo Zorić i doslovce kaže ovako: "Portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić istakao je principijelan stav tog organa da će se od krivičnog progona izuzeti svako izveštavanje novinara koje je u skladu sa odredbama Evropske konvencije o ljudskim pravima koja garantuje da mogu štititi svoje izvore informacija i otvoreno izražavati sumnju u zakonit rad državnih organa."
Samo iz ovoga se može zaključiti da je zakon u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i da će se primenjiveti selektivno.

Selektivna primena je nešto što smo naučili na svojoj koži od te tkzv međunarodne zajednice.Ono što je strašno to je što su ti iz međ.zajednice mentori ovim našim ekspertima.

'Svetislava podržava intelektualna fukara, koja javno govori o Srbima (i patriotizmu) najgore, da su koljači, genocidni i dr. Kakva je razlika između Svetislava i Splićanina Keruma. Nikakava.'

Istina.

Svaka ti cast Bozo!!! E, to je srpska tuga, kad seljačića koji je odrastao na ''pretop lepinji'' potapšeš ko čoveka po ramenu, obučeš ga u odelo, priznaš ga prvi put u životu da nešto vredi (ko sto je svojim potpisom Kostunica ukazao čast ''velikom'' spisatelju), a on prezre tu poklonjenu čast, dobijeno odelo, dobijeni 'lebac, pa se vrati nazad u svoju''pećinu'' i nadahnjuje se mržnjom prema časti koji je dobio, prema hlebu čiji jede, prema odelu koje je nekad nosio. NIje mu zadzabe dodeljena ona jednominutna uloga u ''Munjama'', jer scena mu autenticno odgovara: matorac u Wc-u sa iglom u ruci, uzornog rečnika...

Ima razlike, još kako! Kerum prima platu od hrvatske države, a Basara, nažalost, od Srbije.

Ziveo sam gorko, tesko, tanko
svi su bili gori nego Franko,
unisten sam ja od idiota
i video nisam lepoga zivota...

Babi Pupuska iz filma "Kako sam sistematski unisten od idita"

Celog života sam se borio protiv vetrenjača i pisao. Prvi put mi se dešava da iza tekstova, i to iza dva teksta u meni dragoj NSPM, dobijam ovakve šamarčine. Jedino sam, kao profesionalac u diplomatiji, mogao da ostvarim čežnju za svetom, kao za jednom velikom besktrajnom sudbinom. Pokušao sam kao gimnazijalac (17), sa još jednim domcem, da prebegnem preko granice. Uhvatili su nas na Grintovecu, privalili su nam šamarčine i vratili u dom. I tako, ja domac, od 4 godine bez roditelja (mene Mari niko nije imao da pomiluje), prođoh kroz život kao što su biblijski mladići prošli kroz ognjenu peć, stigoh do diplomatije gdje sam profesionalno obavljao diplomatske zadatke, sa znanjem nekoliko jezika. Diplomata ne može i ne sme da pripada partijama. Smenjuju se vlade,ostaju profesionalci, zanatlije. Samo se u Srbiji dešava da su ministarsva Spoljnih, Unutrašnjih, Vojno, partijska i kako se ko smeni na vlasti iz temenja menja sastav. Šta bi radila Italija, koja je od 1946. promenila više od 60 vlada, da je svaki put iz temelja menjala diplomatski sastav.Diplomata zantski, umješnošću, realizuje spoljnu politiku svoje zemlje. Diplomata ne kereira spoljnu politiku. A, konzuli pogotovo, štite svoje državljane, pravno, ekonomski, bezbedno.Da DOS ne šalje sa ulice konzule, a profesionalce baca u kantu za smeće, ne bi se desila afera sa Kovačevićem. Da sam pomagao Lončaru je smešno.Malo sam ja kriv, malo skraćivanje teksta iz koga se videlo kako sam se borio protiv raznih Vrhoveca i Lončara. Valjda sam imao dovoljno vremena da na najvišem nivou, pre večere sa Lončarom, dogovorim priču Lonru, jer je bilo bukvalno nemoguće ubediti srpske i crnogorske funkcionere da se SSSR i VP raspadaju. A,to znati na vreme, značilo je i na vreme se pripremiti za raspad Juge. To su malo komplikovanije „igre“. Lončar se nedavno „razbolio“ i nije došao u Beograd na sastanak nesvrstanih. Ponosan sam što imam informaciju da je na to uticao i moj tekst. Hvala NSPM.